SRBI KOJI SU DANIMA BILI NA RESPIRATORU OPISALI SU TAJ UŽAS: Molio sam se BOGU KADA NISAM ČUO ZVUK APARATA

Zbog komplikacija sa virusom korona Goran Stevanović iz okoline Niša nije mogao da diše. Lekari su ga priključili na respirator, pa je umesto njega čak 34 dana “disao” aparat.

 

 

Veštačka pluća pomogla su ovom pedesetčetvorogodišnjem muškarcu da iz borbe protiv kovida 19 izađe kao pobednik.

 

Njegovo iskustvo koje se prepričava ovih dana daje nadu obolelima od korone da stavljanje na respirator ne znači da je bitka protiv nove pošasti unapred izgubljena. Lekari objašnjavaju da zaraženi pacijenti po prijemu u bolnicu, osim lekova, uglavnom dobijaju i terapiju kiseonikom, zbog koje im je olakšano disanje. Ukoliko to ne pomogne, sledi postupak stavljanja na neinvazivnu mehaničku ventilaciju, a ukoliko ni ovo ne dovede do pomaka onda se bolesnik priključuje na respirator.

 

Trenutno se u Srbiji 185 pacijenata nalazi na ovom aparatu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da se očekuje da taj broj ide do 250.

 

U našoj zemlji za zbrinjavanje obolelih od kovida 19 država ima na raspolaganju 958 ovih uređaja koji se nalaze u magacinu u Krnješevcima, za jedan dan će stići nova 72 respiratora što je ukupno 1.030 mašina za veštačko disanje. U bolnicama se nalazi još 400 uređaja, pa sa tim dodatnim neraspakovanim aparatima, Srbija raspolaže sa oko 1.500 respiratora.

 

Uskoro stiže i donacija iz Nemačke sa 15 ili 50 uređaja. Potpuno smo pripremljeni. Očekujem da će u narednom periodu broj obolelih na aparatu početi da opada. Država je obezbedila respiratore iako je bilo kritika da nema potrebe za tim jer će kovid da se pobedi lako i brzo. Sada se vidi da je bilo potrebe za tim. Idemo i u izgradnju bolnica u Beogradu i Kruševcu – rekao je Vučić.

 

Pacijenti koji su proveli nedelje priključeni na kiseonik ili na respirator svedoče koliko je teška borba sa kovidom 19.

 

Slobodanka Borisavić, iz Beograda, ležala je na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, i kaže da je virus potpuno slomio.

 

Teško sam disala, imala sam temperaturu i upalu pluća. Osećala sam veliku malaksalost. Kada su me priključili na kiseonik samo sam razmišljala o tome kako ne smem da zaspim, jer sam se bojala da će mi se, kada utonem u san, zdravstveno stanje pogoršati i da će me staviti na respirator, kao i da se posle toga više neću nikad probuditi – naglasila je ova Beograđanka.

 

Opasni virus od supruge je dobio Dejan Šarac (36). Čim je primetio da mu temperatura raste, otišao je u kovid ambulantu, a zatim su ga zbog lošeg zdravstvenog stanja uputili na Infektivnu kliniku.

 

Devetog dana od početka bolesti nisam mogao da udahnem, sve sam teže disao, stajao sam na prozoru… Uhvatila me je panika. Došla je dežurna doktorka sa prijema i svaka joj čast, legenda, život mi je spasila. Rezultati su mi bili očajni, temperatura visoka… Najavili su mi da ću morati na respirator. Non-stop se čulo ono tik, tik, tik… iz aparata. U prvom momentu deluje jezivo, a posle kao neka arija jer dok ima tog zvuka znači – živ si – seća se Šarac, čijoj su porodici doktori tada kazali da su prve prognoze za oporavak nezahvalne.

 

Ovaj mladi čovek dodao je i da je sve vreme imao osećaj da će se udaviti, ugušiti… Svaki put kada je čuo “ravan” zvuk sa aparata pomolio bi se Bogu. A onda je jedan dan temperatura počela da mu pada i smanjena je količina kiseonika koju je dobijao.

 

Kakav je to veličanstven osećaj bio – naglasio je ovaj biolog, koji je pre kovida 19 bio potpuno zdrav, nije imao nijednu hroničnu bolest ili genetski problem, a čija su četiri testa na ovaj virus bila negativna iako su svi drugi parametri pokazivali da se bori sa koronom.

 

Profesor dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimaciju Kliničkog centra Srbije, rekao je da terapija pacijenata zavisi od zdravstvenog stanja u kome je osoba došla u bolnicu. Ukoliko je primljena sa teškom kliničkom slikom i njena pluća ne mogu da zadovolje količinu kiseonika koja je potrebna krvi, lečenje se započinje terapijom uz pomoć kiseonika. Zatim se prelazi na režim neinvazivne ventilacije i ako ništa ne pomogne sledi stavljanje na respirator.

 

Njega koristimo za najteže bolesnike, koji su u kritičnom stanju. Ljudi se pitaju zašto je malo preživljavanje na respiratorima. Odgovor je jasan – zato što se on upotrebljava za bolesnike koji imaju najtežu kliničku sliku. Treba biti svestan da kovid 19 izaziva veliko oštećenje pluća. U prvom talasu epidemije beleženo je preživljavanje pacijenata stavljenih na respirator od 50 odsto. Ali, kada se oboleli ne jave na vreme lekaru i dođe do pogoršanja, smrtnost kod pacijenata je i 70 i 90 odsto. Zato je važno da po pojavi prvih simptoma građani odmah idu u kovid ambulante – naglasio je dr Lađević.

 

Pacijenti na respiratoru borave od sedam do 40 dana, u zavisnosti od stepena kliničke slike. Tada dobijaju sedaciju, uspavaju se, relaksiraju im se mišići, i ne sećaju se ničega dok se ne skinu sa ovog uređaja. Dr Lađević je kazao da se to radi jer bi bilo veoma traumatično iskustvo da se čovek nalazi na mehaničkoj ventilaciji i da sve vidi šta se dešava.

 

Kada im pomognemo da prežive, sledi period oporavka i lečenja kojim se potpomaže plućna funkcija, a bitna je i fizikalna terapija jer su oni danima ležali što je dovelo do gubitka mišićne mase i smanjene pokretljivosti. Bitnu ulogu imaju i vežbe disanja – pojasnio je naš sagovornik.

 

Trebalo bi imati u vidu da su se na respiratorima zbog kovida 19 našli pripadnici svih generacija, i oni koji imaju više od 80 godina, ali i ljudi koji su u tridesetim, četrdesetim, pedesetim, napomenuo je dr Lađević.

 

(Espreso.rs / Politika)

SRBI KOJI SU DANIMA BILI NA RESPIRATORU OPISALI SU TAJ UŽAS: Molio sam se BOGU KADA NISAM ČUO ZVUK APARATA

| Slider, Šokantno, Vijesti |
About The Author
-